Forum  antifašista  Hrvatske
 
 
 FAQ  •  Pretražnik  •  Članstvo  •  Korisničke grupe   •  Registracija  •  Profil  •  Privatne poruke  •  Login
 
 
 kolumne,komentari,razgovori,reportaže Sljedeća tema
Prethodna tema
Započni novu temuOdgovori na temu
Autor/ica Poruka
zagy
Asistent/ica
Asistent/ica


Pridružen/a: 29. 02. 2008.
Postovi: 2883

PostPostano: ned lip 01, 2008 2:11 am Citiraj i odgovori[Vrh]

Ovdje mozete objavljivati kolumne iz raznih izvora,medija.Pozeljno je da te tekstove i komentirate.Za pocetak,Miroslav Lazanski.

KO JE I ŠTA ZABORAVIO

Iako istorija raspada velike Jugoslavije još nije napisana, očito je da u njoj niko ne želi ulogu "lošeg momka"

Da li vreme leči sve, pa i istorijske rane bez obzira na to je li reč o istoriji, ili o povesti? Mogu li Srbi i Hrvati u budućnost kao dobre komšije, ili kao susedi, ako su viđenja svega onoga što se u procesu raspada SFRJ dogodilo tako različita, pa čak i suprotna? Zagrebački susret šefova diplomatije Hrvatske i Srbije i reagovanje najviših državnih ličnosti Hrvatske na istup šefa diplomatije Srbije pokazuju da istorija raspada velike Jugoslavije još nije napisana. I da, zapravo, niko ne želi u toj istoriji ulogu "lošeg momka". I da prebacivanje nekima u Srbiji "da su zaboravili da su tenkovi iz Beograda, Novog Sada i iz Srbije dolazili razarati ne samo Vukovar nego i druge gradove, te da su ispraćeni često i cvećem", jeste istovremeno i "zaboravljanje" da su samo na Vukovar išli tenkovi koji su došli iz Srbije, sve ostalo su bili tenkovi JNA koji su u Hrvatskoj bili u svojim garnizonima još od 1945. godine. I koji su napadnuti 1991. godine. Ali idemo redom.
Maj 1990. prvi višestranački izbori u Hrvatskoj na kojima pobeđuje HDZ sa programom nezavisne Hrvatske. Scenografija i sve ostalo što je išlo uz te izbore, uz dolazak iz inostranstva emigracije iz vremena Drugog svetskog rata budi kolektivno sećanje Srba u Hrvatskoj na period 1941-1945. Pre nekoliko godina predsednik Hrvatske Stipe Mesić izjavio je "da je HDZ svojom tadašnjom politikom antagonizirao Srbe u Hrvatskoj protiv nove hrvatske države". Srbi u Kninu u avgustu 1990. dižu tzv. "balvan-pobunu" tražeći kulturnu autonomiju unutar Hrvatske. Hrvatska je saobraćajno presečena na pola, JNA nudi Zagrebu "da vojska na miran način eliminiše taj problem", Zagreb tu opciju odbija. Sledi pokušaj helikopterskog desanta hrvatskog MUP-a na Knin, RV i PVO Jugoslavije to zaustavljaju. Pobuna Srba u Hrvatskoj se širi, Hrvati u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom milom ili silom odlaze. Takođe, odlaze i Srbi iz većih gradova u Hrvatskoj.
U oktobru i novembru 1990. Hrvatska iz Mađarske ilegalno nabavlja pešadijsko oružje, general Špegelj pravi planove za napade na sve kasarne i garnizone JNA u Hrvatskoj. U Hrvatsku iz Srbije pristižu i neke paravojne formacije raznih tipova koje pojačavaju totalnu saobraćajnu blokadu nekih delova Hrvatske.
Savezni sekretar za narodnu odbranu general Veljko Kadijević u decembru 1990. saopštava "da JNA neće dozvoliti libanizaciju Jugoslavije i da će sprečiti svaki pokušaj građanskog rata". Njegov intervju je u Zagrebu dočekan i protumačen kao objava rata Hrvatskoj. Hrvatski sabor 22. decembra 1990. donosi odluku da se Srbi, kao do tada konstitutivan narod u Hrvatskoj, brišu iz novog hrvatskog ustava i da se svode na nacionalnu manjinu. Sukobi u delovima Hrvatske, koje su Srbi iz Knina proglasili kao SAO Krajina, prete da postanu ozbiljni.
U januaru 1991. Predsedništvo SFRJ traži od Hrvatske da razoruža ilegalno naoružane paravojne formacije. Zagreb prvo pristaje da to izvrši, ali po povratku iz Beograda sa sednice Predsedništva SFRJ, Franjo Tuđman doslovno kaže "da mu to ne pada na pamet". Hrvatska je izigrala odluku državnog vrha Jugoslavije. JNA emituje film o uvozu oružja iz Mađarske za potrebe Hrvatske. Hrvatski medijski i ostali eksperti tvrde "da je film obična primitivna montaža".
Mart 1991. godine i april iste godine donose sukobe između hrvatske policije i naoružanih Srba u Pakracu i na Plitvicama. U Pakracu su ispaljeni i prvi meci na JNA. Hrvatski policajci gađali su dvojicu vojnika JNA od kojih je jedan bio Hrvat. U martu 1991. u podzemnom objektu na Topčideru održavaju se tri sednice Predsedništva SFRJ na kojima JNA traži uvođenje vanrednog stanja u zemlji radi sprečavanja građanskog rata. Predsedništvo je blokirano i ne prihvata predloge vrha JNA. Na Plitvicama hrvatska policija ima žrtve. JNA još uvek igra ulogu "tampon-zone".
Prvog maja 1991. dolazi i do sukoba između JNA i dela građana Splita, jednog vojnika JNA dave, drugi je ubijen. U maju u Borovom Selu dolazi do oružanog sukoba između hrvatske policije i Srba, pri čemu hrvatska strana ima velike žrtve.
U maju Hrvatska održava referendum na kojem se većina građana izjasnila za nezavisnu Hrvatsku izvan Jugoslavije. Odmah zatim i Srbi u Kninu održavaju referendum na kojem se izjašnjavaju za ostanak u Jugoslaviji, odnosno za otcepljenje od Hrvatske. Srbi kažu "da nema avnojskih granica bez avnojskih principa". Svi uslovi za građanski rat su tu.
Jun, jul i avgust 1991. protiču u sukobima između hrvatske policije i Srba u SAO Krajini, JNA nastoji da razdvoji zaraćene strane, ali i nju su na nekim mestima napale hrvatska policija i specijalne snage. Hrvati iz SAO Krajine morali su da napuste svoje domove, dolazi do brojnih zločina protiv hrvatskog stanovništva u tim područjima, kao što je bilo u Škabrnji. Srbi iz Knina kažu "da su Hrvati sami otišli".
U septembru 1991. dolazi do opšteg i masovnog napada hrvatskih oružanih formacija na skoro sve garnizone i objekte JNA, osim u Istri. Cilj je zarobljavanje borbene tehnike i uništavanje JNA. Napadnute su oklopne brigade u kasarnama u Dugom Selu, u Jastrebarskom, mehanizovana brigada u Zagrebu, artiljerijska protivoklopna brigada u Đakovu, dolazi i do zločina pripadnika hrvatskih oružanih formacija protiv rezervista JNA na Koranskom mostu, u kasarni u Bjelovaru, zločina protiv srpskih civila u Sisku, u Vukovaru, Osijeku, Pakračkoj poljani, u Gospiću...
Kasarna u Vukovaru, gde je godinama bio inženjerijski bataljon JNA je napadnuta, vojnici su bili danima pod vatrom i blokadom, bez vode i struje.
Generalštab JNA naređuje operaciju deblokade garnizona u Vukovaru, posle to prerasta u pravu bitku za grad, sasvim nepotrebno rušenje grada i stradavanje brojnih civila, kao i zločin na Ovčari gde su pobijeni zarobljeni pripadnici hrvatskih oružanih formacija. Na frontu kod Dubrovnika, JNA pretežno sastavljena od crnogorskih vojnih obveznika bez potrebe gađa Dubrovnik i ruši sela u Konavlima. Rezervisti JNA uveliko pljačkaju i pale. Ideja ratovanja kod Dubrovnika bila je izlazak na reku Neretvu kao "prirodnu granicu između katoličanstva i pravoslavlja".
U slučaju Dubrovnika tenkovi JNA su došli iz Crne Gore, kod Vukovara su to bili tenkovi iz Beograda i Novog Sada. Kod Okučana su to bili tenkovi iz Banjaluke. U svim ostalim slučajevima su to bili JNA tenkovi iz Hrvatske. Ne iz Srbije! Da li su gađali po hrvatskim gradovima? Jesu! Većinom tamo gde su hrvatske oružane, ili paravojne formacije gađale JNA, JNA je odgovarala. Da li se iko ikada u Hrvatskoj zapitao zašto nije bilo rata u Istri, na Visu, Malom Lošinju, Lastovu? I tamo su bili jaki garnizoni JNA. Zato, što tamo niko nije napao te garnizone. Pa se JNA mirno evakuisala i otišla.
"Hrvatska je 1991. svesno izabrala rizik sukoba sa tada vojnički jačom stranom", odgovorio je na pitanje u vezi sa ratom na dubrovačkom području Milo Đukanović pre nekoliko godina u jednoj emisiji HRT-a. Nešto slično rekao je Franjo Tuđman posle međunarodnog priznavanja Hrvatske 1992. u stilu "da nije bilo rata ne bi bili ni priznati".
"Bljesak" i "Oluja" 1995. godine? Hrvati kažu "da su Srbi sami otišli". Hag misli drugačije. Šta kaže međunarodno pravo ako date svoj vazdušni prostor za bombardovanje neke druge države? Kao što je to bilo 1999. godine, napad NATO na Srbiju? Pa onda još na kraju priznate Kosovo kao nezavisnu državu i pride tužite Srbiju međunarodnom sudu u Hagu. Pa, da nije malo mnogo?
Miroslav Lazanski ("Politika ONLINE")


Zadnja promjena: zagy; uto tra 03, 2012 7:27 am; ukupno mijenjano 1 put.
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
zagy
Asistent/ica
Asistent/ica


Pridružen/a: 29. 02. 2008.
Postovi: 2883

PostPostano: ned lip 01, 2008 2:23 am Citiraj i odgovori[Vrh]

Klopka je postavljena

Sve što je ljudsko, postalo nam je strano

Image
Često mi pada na pamet jedna rečenica koju je izgovarao, ironično, u svom stilu, pesnik Stevan Raičković, dok smo, na Slaviji ili na Čuburi, svesnobirali najskromniju kafanu. Takoreći birtiju. Što gore, meni bolje, govorio je Steva, i oboje smo osećali isto.
Da je živ, sada bih ga nazvala i rekla mu: "Što bolje, sve gore je... Svuda. Na celoj zemaljskoj kugli".
Što više napredujemo u poboljšanju života, u standardu, u tehnici, u brzini komunikacije, to se, u dubini svoje duše, osećamo sve praznije... Osećanje sreće i ispunjenosti postalo je, na planeti Zemlji, nemoguća misija.
Jer, mali običan lep život, zamenili su brzina i pohlepa. Niko više i ne zna gde je pošao, a trči i grabi život, ne osećajući kako mu vreme, kao jegulja, lizi i izmiče... Vreme je kao vetar. Ne možeš da ga zadržiš i zaustaviš, ako se ne zaustaviš i prestaneš da ga juriš.
Ljudi, polako ali sigurno, gube solidarnost i osećaj pripadništva... Previše stresova učinilo je svoje, previše problema donelo je bezosećajnost.
Gde je granica u kojoj bol postaje ravnodušnost?
U kojoj to tački, na kojoj crti duše se pretvaramo u zveri? Šta se sa nama, ljudima, dogodilo?
Branko Miljković je pevao: "Mnogo smo patili. I evo, već peva pripitomljeni pakao...".
Tadašnji pakao, liči mi na pakao za malu decu...
Planeta je, zaista, postala loše mesto. Isuviše nesreća i za najmaštovitiji um!
Teško je čak i zamisliti, i podneti sliku 65.000 Kineza koji su nestali pod ruševinama razornog zemljotresa ili su izgubili roditelje, decu, braću, sestre...
Cikloni i tajfuni prete, svakog dana.
Ne postoje više normalni vetrovi. Hladan vetar poljem piri danas zvuči kao nadrealistički refren.
Možda će nova bajka za decu počinjati rečima: "Nekada davno, dok su duvali obični vetrovi...".
Zemlja je užasno ljuta! Zemlja je uvređena ljudskom bahatošću i glupošću. Umorna od ratova, pohlepe, sile, pustila je, među nas, sve više ludaka i nasilnika, kako bi se, među sobom, satrli...
Kako nas, konačno, ne bi ni bilo.
Pogledajte samo vesti: da li je ikada bilo ovoliko porodičnih tragedija, sin ubio majku i oca, otac ubio ženu i decu, ljubomorni mladić ubio devojku i njenu celu porodicu...
Da li je ikada bilo ovoliko incesta, izopačenosti, silovanja dece? Desio nam se i najstrašniji san: i deca su se prozlila! Škole su postale opasne, ne samo zbog dece, koja se tu rastura, već i zbog sve učestalijeg nasilja među decom.
Zao - a dete?!
Dete - a zlo?!
Da li se to pomera genetski kod, da li je osveta planete Zemlje dotle stigla da se i deca više ne rađaju bezazlena?
Vi mislite, buncam, kada govorim o osveti planete?
Ne. Zar ne vidite da više ne postoji sigurno mesto, ni na jednoj tački zemaljske kugle? Svuda važi jedno, večno, pravilo, uvreda i osveta, među biljkama, životinjama i ljudima, i kada toga nismo svesni. Kao što se drvo Zapis sveti ako ga posečemo, i zemlja, sa hiljadu puta više razloga, čini to isto. Uvek putuje, što bi rekao Sen Džon Pers u ,"Morekazima" - Jedan te isti talas preko sveta.
Povratka nema!
Internet je, taj novi talas preko sveta, pomerio granice, uneo napredak u komunikacijama - i, u isto vreme, bleštavom svetlošću obasjao dobro skrivanu bedu sveta.
Pojavili su se, pred očima radoznale i bezazlene dece, pedofili, perverznjaci, ubice, sektaši, rasprostro se otpad sveta, najniži nagoni pohlepe, surovosti, razvrata...
Klopka je postavljena.
Sve što je ljudsko, postalo nam je strano.
Duhovnost je zamenjena informatikom, umeće življenja postalo je život u trendu, elegancija se pretvorila u dugačak spisak statusnih simbola, lagano modifikovan svake sezone...
Ljubav (sećate li se one divne pesme "Podseti me šta to beše ljubav?") postala je slabo skrivena trgovina!
Trgovine je uvek bilo, ali je trgovina danas devojački san. Više se ne sanja princ na belom konju, nego muškarac sa parama.
Udaja za fudbalera znači pun pogodak, gol, ma kako vam život posle toga bio promašen!
Muškarci, kojih je sve manje, jer na planeti je sve više homoseksualaca, postali su partije, a žene, koje su sve više fensi, napumpane i u trendu, postale su trofeji...
E, moj Stevo, nemoj da žališ što si umro, jer pesme više, čak ni ti, čak ni ti! ne bi mogao da pišeš...
Evo, na Slaviji sam, u našem starom kraju, pokušavam da pronađem neku birtiju, neku malu kafanicu sa kariranim stolnjacima, sa konobaricom kojoj je pošla žica na čarapi... Da se setim onog vremena, kad nam je loše bilo. Kad nam je, što gore, nama bolje bilo...
Jasmina Ana ("Politika ONLINE")
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
fajter
početmik/ca
početmik/ca


Pridružen/a: 17. 02. 2008.
Postovi: 118

PostPostano: ned lip 01, 2008 12:49 pm Citiraj i odgovori[Vrh]

Evo nesto o Miroslavu Lazanskom i njemu slicnim likovima:

Mnogi novinari osim redakcijama za koje rade,svoja zapazanja proslijedjuju sigurnosnim sluzbama,uglavnom drzave iz koje potjecu.Evo sto je u svome iskazu SZUP-u izmedju ostalog izrekao Radenko Radojcic ("Labrador", "Opera") o novinorskim "doprinosima" obavjestajnim sluzbama:"U nastavku Radojčić otkriva koji su pojedinci bili na vezi sustava sigurnosti JNA, ili na vezi sa SDB-om MUP-a Srbije.To su Miroslav Lazanski,novinar i vojni komentator TV Beograd.Lazanski je bio suradnik još iz Zagreba.
Pukovnik Ćuk je preko njega plasirao niz sadržaja,a Lazanski je stavljao samo potpis pod Ćukove tekstove.Uprava SSNO-a namještala mu je intervjue s visokim oficirima, primjerice s Jazovim,a odlazio je i u posebne reporterske misije. Dragan Matić je bio novinar 'Duge' kojega su zvali Musolini,do kraja četniziran tako da su zbog toga ostali novinari i zazirali od njega,kaže Radojčić.Milovan Drecun je bio komentator TV Beograd,Rade Brajović novinar 'Večernjih novosti',Milena Marković,novinarka 'Večernjih novosti' na vezi i u logistici majora Sljivančanina,prikupljala sigurnosne podatke, Radovan Pavlović,novinar 'Politike',Svetlana Vasović Mekina,novinarka 'Mladine' na vezi s Odelenjem bezbednosti,na vezi i s Šljivančaninom,pohodila istočno-slavonsko ratište,no na vezi je držao i VOMO (slovenska obavještajna služba) Slovenije.Vasovićka je zajedno s Milenom Markovic s jedinicama JNA ušla u Vukovar i otamo izvještavala.Mila Štula je novinarka TV Beograd i bila je na vezi s Odelenjem bezbednosti zagrebačke vojne oblasti, opstruirala posao u zagrebačkom 'Danasu' kako bi ispala žrtva, kasnije se uvukla u udruženje Srba iz Hrvatske.Tu je,zatim,Vasić,novinar 'Borbe',Vesna Živanović,novinarka TV Beograd,Violeta Redžepagić,novinarka WTN-a, korištena za plasman informacija prema inozemstvu. Lidija Dumančić,novinarka političkog programa TV Beograd,suradnica SDB-a MUP-a Srbije,muž joj ratovao u istočnoj Slavoniji,Vlado Jovanović, novinar 'Monitora' iz Podgorice,a pisao i za zagrebački 'Arkzin' ".
I neki hrvatski novinari na "dispoziciji" su raznim sigurnosnim sluzbama.Idu na kojekakve "domjenke" u drzavnimm institucijama SAD-a (npr. Ivo Pukanic,Zrinka Vrabec i mnogi drugi).Svi su oni vazni za obavjestajne sluzbe,jer svojim tekstovima medijski "kreiraju" atmosferu u odredjenoj situaciji u nekoj drzavi,utjecu na razmisljanje,raspolozenje javnosti.Osim u ratu (primjer je posljednji na nasim prostorima),aktivni su i u miru.Uostalom,medjusobno se spijuniraju SAD i V.Britanija,iako su veliki "prijatelji".Onaj tko nadzire telekom infrastrukturu i medije,ima u rukavu jake adute u nesmiljenoj borbi za utjecaj na nekom geostrateskom prostoru.
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
heroj ulice
pionir/ka
pionir/ka


Pridružen/a: 11. 02. 2008.
Postovi: 447

PostPostano: ned lip 01, 2008 7:01 pm Citiraj i odgovori[Vrh]

Lazanski je bio KOS-ovac,kao i neki drugi novinari.Ovaj tekst je uglavnom korektan,iako nedostaje kljucno:tko je prije 1990.g dosao na vlast i sirio srpski sovinizam.
Druga kolumna je sentish putovanje u proslost,zal za boljim vremenima.Vrlo simpaticno.Cijela prica primjenjiva je i na Zagreb.Ostala nam je jos jedna prava,Gradska kavana.Birtija ima,sa opisanim stolnjacima.
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
gerilac
početmik/ca
početmik/ca


Pridružen/a: 13. 03. 2008.
Postovi: 47
Lokacija: zagreb + di stignem

PostPostano: sri lip 11, 2008 2:22 am Citiraj i odgovori[Vrh]

Lazanski je ološ.Kakav je bio takav i ostao,parazit
bez građanske hrabrosti ali uvijek dobrim političkim
zaleđem.
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
FAH
osnivač
osnivač


Pridružen/a: 09. 02. 2008.
Postovi: 1078

PostPostano: sub srp 05, 2008 4:05 pm Citiraj i odgovori[Vrh]

STVARNA I VIRTUELNA BOSNA

Kako da se o događajima u Srebrnici i oko nje konačno sazna cela istina

Oslobađajuća presuda Žalbenog veća Haškog tribunala za Nasera Orića, dok istovremeno nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić u 78. godini i dalje nastavlja da izdržava kaznu zatvora od 11 godina, izaziva seriju vrlo ozbiljnih pitanja: da li je pravda u Hagu selektivna, kako će sada vlada u Beogradu odgovoriti na sledeća prozivanja iz Haga i kako licima koja tribunal u Hagu još potražuje sada objašnjavati "da treba tamo dobrovoljno da odu, a ako su nevini, dokazaće tu nevinost"? Pod uslovom, naravno, da su u Srbiji i da su dostupni organima gonjenja Srbije?
Kako da se o događajima u Srebrnici i oko nje konačno sazna cela istina? Ko je od tzv. međunarodne zajednice dozvolio da ta od UN snaga "zaštićena zona" bude baza vojnih jedinica armije BiH iz koje su ti vojnici napadali okolna srpska mesta, a po pravilu "zaštićene zone" - Srebrenica je morala da bude demilitarizovana? Da li je Srebrenica bila "mamac" da se raspodela na "dobre" i "loše" momke u ovim balkanskim ratovima do kraja utvrdi? Da li je i ko neke na Palama uverio da mogu slobodno da uđu u Srebrenicu? Zašto NATO nije odgovorio na molbe Holanđana u Srebrenici za vazdušnu podršku? Kako je Naser Orić baš uoči napada srpskih snaga na Srebrenicu pozvan i otišao na konsultacije u Tuzlu? I, konačno, je li tačna priča da generala Ratka Mladića umalo nisu ubili u Srebrenici pripadnici jedne jedinice Drinskog korpusa u trenutku kada je nešto hteo da kaže o postupanju sa zarobljenicima. Navodno je tada na njega upereno nekoliko automata od strane lokalnih srpskih boraca, pratioci su generala jednostavno strpali u džip i pobegli. Izvor priče je vrlo ozbiljan, ali generalu Mladiću taj događaj na eventualnom suđenju u Hagu verovatno ništa ne bi pomogao.
Odgovore na sve to verovatno nećemo nikada saznati, ali će presuda Naseru Oriću sigurno imati posledica na budući život u BiH. Koji se još od Dejtona kreće između stvarnog i virtuelnog. Jer, i po presudama u Hagu ispada da je u BiH bilo stvarnih, ali i virtuelnih zločina, što samo reaktivira logiku sukoba. Ostvariti istorijsko pomirenje u BiH u takvim okolnostima biće vrlo teško. Uostalom, to je pokazalo i nedavno fudbalsko prvenstvo Evrope, svrstavanje i navijanje na prostoru BiH. Upravo je fudbal najbolje pokazao svu nedefinisanost legitimne političke zajednice u BiH, rastući raskorak između jedne virtuelne Bosne koju simbolizuju njene zajedničke institucije i jedne stvarne Bosne, sačinjene od razdvojenih zajednica.
Ovaj raskorak je utoliko ozbiljniji što mu se pridružila dugotrajna kriza jedinih prostora u kojima je višenacionalno bosanskohercegovačko društvo koliko-toliko preživelo, a to su urbani prostori. Što se tiče hrvatsko-bošnjačkih odnosa, pravi test i ulog je Mostar, za srpsko-bošnjačke odnose to je, naravno, Sarajevo. Naime, mir posle Dejtona nije uspeo da u tim gradovima spreči raspadanje njihovog urbanog i višenacionalnog tkiva, čak štaviše neki tvrde da mu je i pogodovao. Još od maja 1996. Mostar je podeljen na dva dela, hrvatski - zapadni i bošnjački - istočni. Svi kasniji napori međunarodne zajednice da se ta podela prevaziđe nisu uspeli i povremeno je dolazilo do pojava brutalnog nasilja. Posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu Republika Srpska je Federaciji prepustila neke kvartove i prigradska naselja Sarajeva koje je do tada držala pod kontrolom. Pregovarači su po svaku cenu želeli da izbegnu "mostarizaciju" glavnog grada BiH. Međutim, na brzinu obavljeno ujedinjenje grada imalo je za posledicu egzodus oko 100.000 Srba.
Simbolički primeri Mostara i Sarajeva pokazuju koliko dvosmislenost i neuravnoteženost Dejtonskog sporazuma opterećuju lokalnu stvarnost godinama posle završetka rata. Oni takođe ukazuju i na to koliko je sukob duboko i trajno promenio društvo. Pre rata u BiH, lokalna posredovanja su doprinosila ublažavanju etničkih razlika. Danas, te podele se kristalizuju upravo na lokalnom nivou. Ovaj preobražaj vraća prostor BiH nasilnoj teritorijalizaciji zajednica i na uništenje komšiluka ili "dobrosusedstva". Samim tim, društveni nivo je onaj kome teže virtuelna i stvarna Bosna pod pretnjom da se sudare.Na lokalnom nivou, nepodudarnost između realnog broja stanovništva i biračkog tela poprima odmah i formu konfrontacije dva politička legitimiteta, dve teritorijalne pretenzije.
U posleratnoj BiH "metapolitičke" i "infrapolitičke" nesigurnosti, kako kolektivne tako i lične, vrlo su tesno povezane. Upravo u tom kontekstu, ideja o novom istorijskom pomirenju u BiH mogla je da se rodi samo u mislima onih koji ne znaju ništa o dinamici bosanskohercegovačkog društva...

Image
Miroslav Lazanski/"Politika ONLINE"
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
jarebica
početmik/ca
početmik/ca


Pridružen/a: 31. 03. 2008.
Postovi: 44

PostPostano: pon srp 14, 2008 4:25 pm Citiraj i odgovori[Vrh]

Tuzla je zato dokazala da medjunacionalni suzivot nije samo san Very Happy ponosim se svojim Tuzlacima, zato sto smo dokazali da nas nacionalni identitet ne mora razdvojiti
u podne u Tuzli u istom trenutku cujete ezane i zvona sa crkava, ne razdvajate ljude po imenu i prezimenu i vjerujte da je to osjecaj koji treba dozivjeti
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
zagy
Asistent/ica
Asistent/ica


Pridružen/a: 29. 02. 2008.
Postovi: 2883

PostPostano: uto srp 22, 2008 10:47 pm Citiraj i odgovori[Vrh]

Sarajevska priča

Godine su prošle pune muka i danas se verovatno malo ko u Beogradu još seća tačnih okolnosti pod kojim je Radovan Karadžić u leto 1990. godine došao na čelo Srpske demokratske stranke, političke organizacije pomoću koje će, samo dve godine kasnije, povesti Srbe u Bosni u oružanu pobunu protiv novoosnovane nezavisne države BiH.
Njegovi bivši sarajevski poznanici nerado će priznati da je razbarušeni psihijatar i pesnik tada imao reputaciju čaršijskog, narodskog, nimalo neomiljenog čoveka u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, u kome je jedno vreme obavljao i dužnost lekara popularnog Fudbalskog kluba "Sarajevo". (Igrači ovog kluba nosili su bordo dresove "boje fesa" - kako se u gradu, malo u šali, malo u zbilji, govorilo.)
Led je prvo probila Stranka demokratske akcije Alije Izetbegovića, koja je u maju 1990. testirala strogoću Ustavnog suda BiH i prva se izborila za pravo političkog organizovanja na etničkom principu. Druga etnička stranka u Sarajevu bila je HDZ, Hrvatska demokratska zajednica. Srbi su kasnili za komšijama, što je Karadžić objasnio time da još traži boljeg kandidata od sebe. Bila je javna tajna u Sarajevu da je položaj predsednika SDS-a Karadžić namenio profesoru Nenadu Kecmanoviću. No ovaj se, zajedno sa Emirom Kusturicom, Goranom Bregovićem, Miloradom Dodikom i drugima radije priklonio reformistima tada još jugoslovenski opredeljenog premijera Ante Markovića.
Osnivačka skupština SDS-a BiH održana je 12. jula, a mnogi verovatno više ne pamte da je počasni gost bio Alija Izetbegović. Tvorac nezavisne države Bosne i Hercegovine dobio je u sarajevskoj Skenderiji gromoglasan aplauz. Izetbegović je Srbima obećao da će Bosna ostati u Jugoslaviji, i to federativnoj.
(Važnu ulogu u to vreme u SDA imao je njen finansijer Adil Zulfikarpašić, pristalica konfederacije koju su Srbi prepoznavali kao drugo ime za raspad zajedničke države.)
Svi znamo šta je bilo posle. Radovanovo i Alijino koaliciono partnerstvo raspalo se u krvi, baš kao i Jugoslavija. Bošnjaci su juče na Alijinom trgu u Sarajevu proslavljali Karadžićevo hapšenje, do koga je došlo istog dana kada je Zulfikarpašić umro.
Prokletstvo je građanskih ratova u tome što se njihovi krugovi tako teško zatvaraju. Ova je priča počela u Sarajevu, i baš kada je izgledalo da se završava u Beogradu, iz glavnog grada BiH stigla je vest da nekadašnji prvi saradnik Alije Izetbegovića, Haris Silajdžić, traži da se ukine Republika Srpska pod izgovorom da je samo "posledica Karadžićevih zločina".
Sudeći po ishodu svih skorašnjih izbora, Srbima je danas Evropska unija prioritet, a Karadžićevo hapšenjemožda odškrine njena vrata (pod uslovom, dabome, da bude praćeno i Mladićevim odlaskom u Hag). Odgovornost lidera bosanskih Srba za zločine počinjene u građanskom ratu tek će se vagati na sudu, ali i bez vage treba jasno reći da Karadžić ne može biti heroj srpskog naroda. No iz toga se još ne sme izvlačiti zaključak da će Srbija biti ravnodušna prema sudbini Republike Srpske, kao ni da je sve do čega Srbi drže, i za šta će se boriti, uhapšeno u autobusu za Batajnicu i upućeno u Hag.

Ljiljana Smajlović,glavna urednica "Politike"
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
zagy
Asistent/ica
Asistent/ica


Pridružen/a: 29. 02. 2008.
Postovi: 2883

PostPostano: uto srp 22, 2008 10:53 pm Citiraj i odgovori[Vrh]

KAKO I GDE JE KARADŽIĆ UHAPŠEN

Ili: Šta sve "pouzdani izvori" znaju

Vest da je uhapšen Radovan Karadžić, haški optuženik i bivši predsednik Republike Srpske, u redakcije je dospela preksinoć, oko 23 sata. To je vreme kada dežurne ekipe već razmišljaju o odlasku kućama. Iz stanja poludremeža morali su u trenu da se premetnu u stanje "pune borbene gotovosti". Već napravljene strane, a prve obavezno, trebalo je "srušiti" i napraviti iznova. Budući da je zvanično obaveštenje bilo šturo i puno nepoznanica, novinari su se dohvatili telefona, bacili se na prikupljanje izjava i komentara, u to gluvo doba pozivali svako svoje "pouzdane izvore".
Tako je došlo do gomile "pouzdanih informacija" kako je i gde uhapšen Radovan Karadžić.
Koliko su ta saznanja verodostojna može se zaključiti ako se uporedi šta je juče rečeno na konferenciji za novinare u Palati Srbije, sa onim šta je u jučerašnjim novinama objavljeno. (Mada, i konferencija je bila štura pa će novinari i dalje moći domišljati šta se i kako sve zapravo zbilo. Tim pre što su svi, osim Rasima Ljajića, delovali zbunjeno, uzbuđeno, zbrkano.)
Ali, da vidimo šta su u noći hapšenja, pa do juče ujutro kada su se novine morale zatvoriti, saznali novinari naših dnevnih novina.
"Alo!" ovoj vesti poklanja više od pola prve strane, pod naslovom "Radovan uhapšen po porudžbini". U podnaslovu, između ostalog, navodi se da je "Karadžić istražnom sudiji rekao da je uhapšen u petak, u autobusu za Batajnicu, da ne zna gde su ga držali tri dana i da za to vreme ništa nije jeo". Čitajući tekst unutar novina, saznajemo preciznije - da je Karadžić odbijao hranu. To tvrdi njegov advokat Svetozar Vujačić i dodaje za "Alo!":
"Samo se seća da su mu neka lica prišla i stavila šešir preko lica. Osetio je da idu uz neku uzbrdicu. Ne zna gde su ga držali prethodna tri dana...".
Ovaj list, takođe, primećuje da je ovo prvi put da je "vest o hapšenju nekog od haških optuženika stigla iz Predsedništva Srbije".
"Pres" na prvoj strani piše da je to bila "tajna akcija policije" i da je "Karadžić uhapšen juče u Beogradu kada je krenuo na letovanje u Split!!!" Dodaju da je imao dugu farbanu kosu i bradu ali ne kažu u kojoj boji.
Prema "Presu", "u obaveštajnim policijskim izvorima kružile su dve verzije". Po jednoj, uhapšen je u stambenoj zgradi u strogom centru Beograda, a po drugoj u blizini Kosmaja.
Izvor "Presa" dodaje:
"BIA je ovu akciju odradila potpuno samostalno. O akciji su, i to neposredno pred hapšenje, bili obavešteni samo predsednik države, premijer i ministar policije. Čak ni operativci nisu znali ko je meta."
"Iz vrha policije" ovaj list je saznao da je proteklih 12 meseci Karadžić boravio u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali i u Bugarskoj gde je letovao.
"Glas javnosti" u ovu akciju uvodi, pored BIA, i "haške lovce na begunce" u Beogradu, i to na prvoj strani, gde u podnaslovu između ostalog piše: "Prvo se nagađalo da je Karadžić zadržan na Vračaru, ali je verovatnije da se to dogodilo u jednom od novobeogradskih blokova".
Među izjavama povodom hapšenja ima i dva čuđenja. Vojin Dimitrijević, iz Beogradskog centra za ljudska prava, čudi se što hapšenja nisu išla redom (od "Gorana Hadžića preko Mladića prema Karadžiću"), a Zoran Živković, bivši premijer Srbije - što se ministar policije, odnosno SPS ograđuju od akcije.
I zaista, u svim vestima u glasilima na struju stalno se ponavlja da policija nije uhapsila Karadžića. Kao kad se u kući zatekne nešto razbijeno, a dete viče: "Nisam ja, nisam ja...".
"Gazeta" tvrdi da je Radovan Karadžić "lišen slobode u beogradskom naselju Vračar", a uz sliku ovog uhapšenika objavljuje "fotografiju dana" na kojoj se vide neke žene koje se u blatu rvu sa svinjom. U potpisu ispod slike piše da je "rvanje sa svinjom glavni događaj javnog piknika koji tradicionalno organizuje grad Eldorado u američkoj državi Viskonsin..."
"Novosti" su dale najviše prostora ovom događaju: punih pet strana, počev od cele prve. Kao i "Alo", i one tvrde da se hapšenje odigralo u autobusu za Batajnicu, budući da im je izvor advokat Vujačić.
Uz reklamu za Loto ("Večeras loto 'sedmica', 380.000 e, nikad se ne zna"), na celoj prvoj strani "Pravde" piše: "Tadićeva vlast opet osramotila Srbiju. Radovan Karadžić uhapšen je juče u Beogradu, i pre nego što je kabinet predsednika Tadića objavio tu vest, on je prebačen u Tuzlu, odakle je izvršen transfer u Haški tribunal. Srpska stoka uhapsila Radovana!"
To da je već u Hagu, tvrdi "odlično obavešten izvor". Koji dodaje i da su "celu akciju vodili stranci", što na svoj način kazuje i "Glas javnosti".
Primećujem da se ,,pouzdani izvori" nisu sasvim razmahali. Koliko sutra, očekujem da će otkriti, na primer, strogo čuvanu tajnu da R. K. uopšte nije uhapšen. Poturen je neko drugi (za velike pare i uz saglasnost velike sile) da bi R. K-a ostavili na miru.
To mi je već rekla jedna baba, na kiosku, dok sam kupovao novine. Pouzdano.

Slobodan Stojićević,kolumnist "Politike"
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
ilegalac
suosnivač
suosnivač


Pridružen/a: 10. 02. 2008.
Postovi: 3423

PostPostano: pet srp 25, 2008 12:28 am Citiraj i odgovori[Vrh]

Hrvatska šutnja

Sećate li se cinizma kojim je predsednik Širak ukorio istočnoevropske lidere što su podržali američku invaziju na Irak? Rekao je da su "propustili izvrsnu priliku da ćute".
Šteta što hrvatskog predsednika nije imao ko da posavetuje kada je u Beogradu uhapšen Radovan Karadžić.
Stjepana Mesića Zapad vidi kao uzornog državnika koji se suočio s prošlošću. Svedočio je u Hagu, a tamošnjem je tužilaštvu, kažu, predao spise iz kojih je belodano da je etničko čišćenje Srba bilo zvanična politika Tuđmanove Hrvatske. Poene beleži i što daje izjave u kojima načelno podržava pravo Srba da se vrate u Hrvatsku (gde su im, uz privatnu imovinu, po svoj prilici trajno, oduzete i hiljade društvenih stanova).  
Za Mesićev imidž "dobrog Balkanca", ali i za dobrosusedske odnose na koje su se Srbija i Hrvatska svečano obavezale pred Evropskom unijom, bilo bi bolje da je hrvatski predsednik "šutnjom" propratio Karadžićevo hapšenje, umesto što se oglasio pakosnim poređenjem da je "tako stradao i Karađorđe".
Ne samo zato što je ideja o naciji kao o jedinstvenoj celini, sa dvesta godina nepromenjenim karakterom, u najmanju ruku nazadna. Ne samo zato što Mesić ovde govori neevropskim jezikom, jer posleratna Evropa podrazumeva da se u političkim razmiricama nikada, ali nikada, ne potežu istorijski argumenti. Kada se Francuska i Nemačka oko nečega posvađaju u EU, njihovi se predsednici ne hvataju daleke istorije i karakterologije nacija. Niti će iko Sarkoziju prigovoriti da su Francuzi u bici kod Austerlica pobili ruske zarobljenike. U engleskim pabovima i u bulevarskoj štampi nemački fudbaleri su "Huni", ali tako ne govore evropski predsednici.
To su evropske vrednosti, i to je razlog što i mi želimo pod krov Evropske unije.
Nije ovde posredi sitna Mesićeva zloba na račun verolomnih srpskih kumova Miloša i Karađorđa, ni što se ministar Jeremić nedavno usred Zagreba drznuo da progovori o proteranim Srbima. Mesićevo neznalačko izjednačavanje dvojice lidera je poruka da ni Karađorđe, po njegovom mišljenju, nije bio ništa drugo do ratni zločinac i masovni ubica, i da u srpskoj istoriji zapravo i nema ničega na što se ne sme pljunuti.
Mesić to kaže u ovom času, jer mu se čini da se to sada sme reći. A ako on to sme reći dok kleči pred vratima Evrope, kako onda predsednik Srbije da uveri Srbe da ih svet ne ponižava i ne ucenjuje, već samo traži da se ravnaju po evropskim vrednostima? Običan svet, koji jasno oseća da ovde nije reč o individualnoj krivici jednog čoveka kome će se pošteno suditi u Hagu, u Mesićevim rečima prepoznaje naplatu istorijskih računa i već viđeno ruganje srpskom junaštvu.
Nije, naravno, rešenje da srpski predsednik hrvatskom uzvrati: Ne sviđa Vam se Srbija u vreme Karađorđa? Dok su Srbi vodili oslobodilački rat protiv Otomanske imperije, vi ste se tukli za Napoleona u Rusiji, služeći Austrougarskoj monarhiji.
Boris Tadić može da iskoristi dobru priliku da Stjepanu Mesiću nešto oćuti. Ali zato bi lideri Evropske unije morali da se oglase povodom ciničnog ispada njihovog omiljenog šoviniste.

Ljiljana Smajlović

_________________
Bilo je časno živjeti s Titom! Image
Korisnički profilPošalji privatnu poruku
Prethodni postovi:      
Započni novu temuOdgovori na temu


 Forum(o)Bir:   



Sljedeća tema
Prethodna tema
Ne možeš otvarati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš glasovati u anketama.



Powered by phpBB © 2001/3 phpBB Group :: FI Theme :: Vremenska zona: GMT + 02:00.
HR (Cro) by Ančica Sečan
Hosted by ForumCity